ЋирилицаЛатиница КонтактЈавне набавке


 

ARHIVALIJA MESECA

 

2


3

 

4

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА
:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац


АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић


ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић


ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

1

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – СЕПТЕМБАР 2026.

 

  

 

ПОВОДОМ 120 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА АНТРОПОМЕТРИЈСКО-ПОЛИЦИЈСКОГ ОДСЕКА У ПОЖАРЕВЦУ (1906-1914)


 

Прва званично призната научна метода за утврђивање идентитета и регистрацију осуђеника настала је у Француској 1880. године. Назив је добила по свом идејном творцу Алфонсу Бертијону (Alphonse Bertillon 1853-1914). Практична примена бертијонаже започела је у полицијској префектури у Паризу 1882. године и врло брзо је прихваћена у другим државама. Краљевина Србија следила је пример Швајцарске и увела је бертијонажу у рад српске полиције Законом за мерење, опис и идентификовање криваца 21. децембра 1904. године.


За успешну примену бертијонаже формирана су посебна  одељења полиције за идентификацију и регистрацију лица. Делокруг рада ових одељења касније се проширио, формиране су полицијско-техничке лабораторије и настала је "научна" или "техничка" полиција (police scientifique, polizia scientifica). Законом за мерење, описивање и идентификовање криваца за примену бертијонаже у Краљевини Србији формирано је Антропометријско-полицијско одељење при Министарству унутрашњих дела 1904. године које је званично почело са радом у фебруару 1905. године.


Наведеним законом било је предвиђено формирање одсека у саставу Антропометријско-полицијског одељења. Решењем министра унутрашњих дела Стојана М. Протића (30. август 1906. године) у Пожаревцу је формиран Антропометријско-полицијски одсек. Рад Одсека у Пожаревцу био је регулисан посебним Правилима (5. септембра 1906. године). Канцеларије и сала за мерење криваца Одсека у Пожаревцу биле су у згради Окружног начелства а објекат фотографског атељеа изграђен је у дворишту начелства. Одсек је имао свој печат са натписом: "Антропометријско-Полицијски Одсек Министарства Унутрашњих Дела у Пожаревцу". Особље Одсека сачињавали су један указни чиновник који је обављао дужности шефа Одсека, практикант и фотограф. Указом краља Петра (5. септембар 1906. године) дотадашњи писар прве класе Антропометријско-полицијског одељења у Београду, Добривоје Бакић, именован је за секретара пете класе и постављен је за првог шефа Одсека у Пожаревцу. О административним пословима вођени су засебни деловодни протоколи. Шеф Одсека подносио је исцрпан годишњи извештај о раду надређеном Одељењу у Београду. Почетком Првог светског рата, Одсек у Пожаревцу и матично Одељење у Београду престали су са радом. Послове предратног Антропометријско-полицијског одељења у Београду, потпуно уништеног ратним разарањима, преузео је Одсек техничке службе Одељења јавне безбедности Министарства унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.


Од свог оснивања 1906. године Антропометријски одсек је превасходно обављао мерења и идентификовања осуђеника по Бертијоновом систему у Пожаревачком казненом заводу. Податке о осуђеницима припадници Одсека уносили су у обрасце саобразне картонима Одељења у Београду. Класификација картона по Бертијоновом систему била је двојака, према антропометријским мерама и именима. Постојала је обавеза Одсека да се по један примерак картона са подацима сваког измереног и фотографисаног лица проследи Одељењу у Београду.


До 1911. године, бертијонажа се у Краљевини Србији примењивала самостално а потом комбиновано са дактилоскопијом. После Првог светског рата антропометријска мерења су укинута и прешло се на дактилоскопску идентификацију и регистрацију лица, допуњену сигналетичком фотографијом и азбучним регистрима. Подаци о лицима уписивани су у дактилоскопским картонима  димензија 16х18цм. На првој страни картона уписивани су основни подаци о лицу: име и презиме, занимање, име оца и мајке, датум и место рођења, држављанство, разлог привођења и затварања као и подаци о ранијим осудама. Средина картона била је предвиђена за фотографију лица (профил и анфас) а испод је било место за лични потпис и особена обележја лица. На десној страни картона уписивани су подаци о телесној висини, боји очију и косе. На полеђини картона била су поља за отиске прстију распоређена у два реда по пет а са леве и десне стране била су места за контролне отиске. У горњем десном углу изнад имена лица уносила се дактилоскопска формула.


Широка, уједначена и систематска примена дактилоскопије у Краљевини СХС/Југославији није постојала. Одељење техничке полиције у Београду било је надлежно за све послове техничке полиције у Краљевини а централна база података о осуђиваним лицима налазила се у Београду од 1926. године. Сви казнени заводи и полиција у другим градовима земље, били су у обавези да шаљу београдској техничкој полицији по један примерак дактилоскопских фишева за централну регистрацију.


(Према: Невенка Кнежевић-Лукић, "Настанак и развој научно-техничке полиције у Србији (1904-1941), необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду, Београд, 2019; Невенка Кнежевић-Лукић, "Идентификација и регистрација осуђеника у КПЗ у Пожаревцу по Бертијоновом систему",у: Казнено-поправни заводи у Србији. Пример Пожаревачког казненог завода: 1853-1918. Књига 1, уредник издања Јасмина Николић, 213-222. Пожаревац: Историјски архив; Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 2016; Српске новине, (1904-1906); Зборник закона и законских прописа по струци управно-полицијској и самоуправној издатих од 1.12.1918. до 15.06.1924. године. Београд: Просвета, 1924.)


Фотографија:Дактилоскопски картон у Краљевини СХС


Историјски архив Пожаревaц, фонд Пожаревачки казнени завод, 1927, кутија 25 (несређена грађа)


Одабрала: др Невенка Кнежевић Лукић, Криминалистичко-полицијски универзитет Београд